Šta je Bruksizam i Kako se Leči? - Hollywood Smile

Da li vam je neko nekada rekao da škripite zubima dok spavate? Ili se budite sa neprijatnim osećajem u vilici pa i bolom u zubima?

Verovatno niste ni znali ili niste obratili pažnju, ali ako je vaš odgovor na ova pitanja potvrdan, onda vi imate bruksizam.

Mnogi stomatolozi i naučnici su sa sigurnošću rekli da svaka osoba barem jednom prođe kroz ovu fazu ili ima barem jednu epizodu bruksizma.

Nije ništa loše ako se javi samo kao jedna epizoda, problem nastaje kada škripanje zubima postane učestalo.

Koliko god bezazleno zvuči, ovu pojavu ne treba nikako zanemarivati i misliti da će proći samo od sebe.

Najbolje bi bilo da se obratite lekaru pri pojavi prvih simptoma, odnosno čim vi ili neko blizak vama primeti pojavu bruksizma.

Da li postoje još neki simptomi bruksizma i kako se leči? 

Više o svemu tome pročitajte u nastavku teksta.

plavokosa zena sa bolnom grimasom na licu zbog bruksizma
Bruksizam može izazvati jake bolove u vilici i zubima.

Šta je bruksizam?

Bruksizam, u narodu poznatiji kao škripanje zubima je nesvesna aktivnost koja se predstavlja stiskanje ili škripanje zubima pri čemu ovi pokreti nisu povezani sa žvakanjem.

Uglavnom se odvija noću (noćni bruksizam), a ponekad i danju (dnevni bruksizam), naravno skoro uvek nesvesno.

Uzrok nastanka bruksizma je, u većini slučajeva, povezan sa psihološkim faktorom.

Neki ljudi kada su nervozni ili napeti grickaju nokte, donju usni ili klackaju nogu, dok postoje ljudi koji nervozno stiskaju zube.

Koliko god zvučalo besmisleno, bruksizam treba shvatiti ozbiljno jer može dovesti do ozbiljnih problema oštećenja zuba.

Danas bruksizam spada u poremećaje parasomnije, odnosno poremećaje udružene sa spavanjem.

Naši nesvesni pokreti itekako postaju aktivni noću, kada i da hoćemo, ne možemo da imamo kontrolu nad njima.

Bruksizam je prisutan kod dece otprilike koliko i kod odraslih, i to se javlja odmah nakog nicanja većine mlečnih zuba.

krupan kadar decijih zuba, neravni deciji zubi
Skripanje zubima se u opštoj populaciji podjednako javlja i kod dece i kod odraslih.

Kada i kako se javlja?

Stomalozi smatraju da se bruksizam javlja kod osoba koje su često i dugotrajno izložene stresnim situacijama, kod napetosti i frustacije kao i kod anksioznosti.

Iako se češće javlja noću kada je osoba u potpunosti u besvesnom stanju, grčenje mišica koje izaziva bruksizam može se javiti i u budnom stanju.

Pored stresa, dosta uticaja na obu pojavu ima nasledni faktor, mada uzroci nastanka bruksizma nogu biti i organske prirode.

Nedostatak magnezijuma koji je potreban za regularno funkcionisanje nervnog i mišićnog sistema je takođe jedan od uzroka nastanka škripanja zuba.

Poznato je da alkoholna pića, cigarete i kafa negativno utiču na naš organizam. Njihovim dejstvom se posebno oštećuje nervni sistem, s toga i oni spadaju u uzročnike nastanka bruksizma.

Loša korelacija gornjih i donjih zuba stvara nepravilan zagrižaj što za posledicu ima bruksizam.

Dugotrajna upotreba terapije medikamentima poput amfetamina može biti još jedan uzrok škripanja zuba.

Tačan uzrok nastanka bruksizma je nepoznat, ali se smatra da je to multikauzalna pojava, što znači da za nastanak postoji više faktora i uticaja.

muskarac sa bradom i naocarima za vid se stresira, covek stresnog izgleda
Glavni uzročnici bruksizma su najčešće stres, napetost i anksioznost.

Simptomi Bruksizma

Neki od prvih simptoma koji se generalno često javljaju su napetost u mišićima vilice i bol u zubima nastali kao posledica jakog pritiska i škripanja zubima.

Ova bol se zatim širi ka ušima i dovodi do nastanka glavobolje, koja se uobičajno javlja nakon buđenja i može trajati čitavog dana.

Zbog ovog neprijatnog bola, može dođi do poteškoća žvakanja hrane jer su mišići pretrpeli neku vrstu traume.

Mnogi pacijenti se takođe žale na “pucketanje” ili “preskakanje” u viličnom zglobu, što je naravno posledica škripenja i jakog stiskanja zuba.

Kao jedan od simptoma javlja se uveličana osetljivost zuba na toplo i hladno kao i promene na viličnom zglobu i na samim zubima.

Pored navedenih simptoma, na osnovu iskustva pacijenata ubrajamo još:

  • hronični facijalni bol
  • oštećeni i istrošeni zubi
  • povređeni desni
  • prelom kruničnih delova zuba
  • klaćenje zuba
  • povlačenje desni
  • pucanje ili ispadanje plombi
  • trizmus – ograničeno otvaranje usta
  • pojačano znojenje
  • tahikardija
  • noćne palpitacije – lupanje srca

Osoba ove simptome oseti odmah nakon neposrednog buđenja. Ukoliko se oni ne povuku tokom dana, sa sigurnošću se može reći da se radi o bruksizmu i da je potrebno obratiti se stomatologu.

zena sa bolnom grimasom, devojka se drzi za vilicu sa bolnom grimasom na licu
Jak i intenzivan bol u zubima može biti znak ozbiljnog problema prouzrokovanim bruksizmom.

Tipovi Bruksizma

Prema vremenu javljanja, odnosno manifestovanja bruksizma, delimo ga na dve vrste:

  • Centralni – stiskanje zuba koje se uglavnom javlja danju 
  • Ekscentrični – škripanje zuba, javlja se isključivo noću.

Jednostavnija podela, koja je opšte prihvaćena je na dnevni i na noćni bruksizam.

Dnevni bruksizam kao što i sam naziv kaže, javlja se danju usled težih fizičkih aktivnosti (dizanje tegova ili nekog tereta), ali i potpuno nezavisno kada se javlja kao loša navika koja je potpuno nesvesna.

Može nastati i kao posledica žvakanja hrane na samo jednoj strani zubnog luka, grickanjem olovke u toku pisanja, izvođenjem posebnih kretnji vilice pri sviranju nekog instrumenta kao i kod podupiranja donje vilice rukom za vreme gledanja televizije.

Pod noćnim bruksizmom podrazumeva se ciklično i ritmičko škripanje zubima noću, tokom sna.

Od dnevnog se razlikuje po štetnosti koju stvara na zubima. Naime zbog toga što je potpuno nesvesno i nemamo nikakvu kontrolu, zagrižajne sile postaju 3 do 4 puta jače.

Da pojasnimo, tokom spavanja noću, ne funkcionišu nam zaštitni mehanizmi i refleksi pa se razvijaju mnogo jače sile zagrizaja koje pored toga što izazivaju škripanje zuba, oštećuju i sistem za žvakanje.

Zbog noćnog bruksizma se osobe ujutru žale na glavobolje kojima je teško naći uzrok, na bolove u vratu i ramenima, kao i na bolove u predelu lica.

Kod noćnog bruksizma podrazumevaju se pokreti donje vilice, koji su obično glasni, što vaši ukućani naravno mogu i da primete.

bruksizam kod partnera ne dozvoljava drugom partneru da spava, zena u krevetu ne moze da spava zbog buke koju proizvodi njen partner
Bruksizam kod jednog partnera može uticati na besane noći drugog partnera.

Škripanje Zubima – Dijagnostika i Lečenje

Zbog različitosti simptoma koji se javljaju, nekad je veoma teško odrediti dijagnostiku.

Dešava se da se pacijenti jave stomatologu zbog bruskiznih bolova koje oni pogrešno protumače, misleći da nastaju usled upale zuba.

Dešava se da se ti zubi leče, čak i vade živci, što na kraju ne dovede do prestanka bolova i izaziva frustacije kod pacijenata.

Dijagnostikovanje bruksizma je veoma složen proces, zahteva veliku pažnju, preciznost i posvećenost stomatologa kao i ogromno strpljenje od strane pacijenta.

To najčešće nije nimalo lako, s obzirom na to da se pacijenti javljaju sa jakim bolovima koji traju već duži vremenski period.

Prva neophodna stvar kod sumnje na bruksizam ili na pojavu nekih od gore navedenih simptoma jeste razgovor sa lekarom, a potom i detaljan pregled.

Obično se uzima otisak zuba gornje i donje vilice na osnovu kojeg se kasnije izrađuju modeli zuba pacijenta.

Nakon toga se pomoću specijalnog aparata vrši detaljna analiza odnosa zuba gornje i donje vilice u svim mogućim položajima.

Laboratorijska analiza povećanog prisustva “stresnih hormona” u krvi, mokraći ili pljuvački takođe daje podatke o prisustvu emocinalnog stresa kod osoba sa bruksizmom.

Stomatologa će najčešće interesovati vaše dentalno zdravlje, lekovi koje pijete, kao i unos  alkoholnih pića i kofeina.

Ako sa nekim delite spavaću sobu, ta osoba može da posvedoči o vašim navikama tokom spavanja, posebno o škripenju zuba.

Terapija, odnosno lečenje bruksizma kao i dijagnostikovanje zahteva dosta vremena i strpljenja.

U zavisnosti od toga koliko dugo imate simptome, zavisiće i koraci u lečenju koji se preuzimaju.

Kod problema sa stiskanjem i škripanjem zuba, kao i kod povremenih nelagodnosti u mišićima i zglobu vilice izrađuju se okluzalni splintovi.

stitnici za zube, stitnik za zube
Night guard štiti zube tokom noćnog škripanja zuba.

Okluzalni splintovi (night guard), takozvani štitnici za zube su pomoćna sredstva koja imaju za cilj da smanje stvaranje novih oštećenja zubnih tkiva.

Korišćenjem štitnika za zube noću vilice se razdvajaju, podiže se zagrižaj pa se i mišići i zglobovi relaksiraju.

Štitinici za zube se izrađuju od čvrstog materijala, do 2 mm debljine, prekrivaju sve zube gornje vilice i nose se isključivo noću.

Naravno da je svaki štitnik karakterističan i poseban za svaku osobu, jer se prave na osnovu otiska zuba.

Ukoliko stomatolog proceni da splint nije dovoljno efikasan, prelazi se na medikamentnu terapiju. Pacijentu se daju lekovi za opuštanje mišića i za smirenje.

Zbog prisustva intezivnog bola u zglobovima vilice, pacijentima se preporučuje i fizikalna terapija, odnosno vežbe pokreta donje vilice.

U nekim slučajevima kao vid lečenja radi se i podizanje zagrižaja. Ovo se vrši korekcijama već postojećih plombi ili izradom krunica i mostova na bočnim zubima.

Primenjuje se i krioterapija – stavljanje hladnih obloga, zatim terapija ultrazvukom za zagrevanje mišića, kao i primena infracrvene svetlosti koja povoljno deluje na zglobove.

Grupna psihoterapija je još jedan vid lečenja bruksizma jer pomaže pacijentima da steknu kontrolu nad stresom i da tako eliminišu ovu lošu naviku struganja i stiskanja zuba.

Bruksizam kod dece

Bruksizam se uglavnom javlja kod odraslih, ali kao što smo i već napomenuli na početku teksta, može se javiti i kod dece.

Za razliku od odraslih, bruksizam kod dece ne nastaje zbog stresa već zbog toga što deca ne mogu da obuzdaju svoje reflekse.

Zbog toga se bruksizam kod dece ne zadržava toliko dugo koliko i kod odraslih. Kod većine dece simptomi prestanu do puberteta.

Pozitivna stvar je što su deca dosta otpornija na štetne efekte škripanja zuba.

Najčešći uzrok nastanka bruksizma kod dece je nicanje i zamena mlečnih zuba sa stalnim.

Dešava se čak da deca škripanjem zuba oštete mlečne zube do desni, što ne zahteva nikakvu terapiju i uopšte ne treba da zabrinjava roditelje.

Bruksizam kod dece uglavnom prolazi sam od sebe, kada niknu stalni zubi i stabilizuje se odnos gornje i donje vilice.

U nekim slučajevima potrebno je da se izradi posebni ortodonski aparat koji će dete nositi, a za svrhu ima promenu položaja i odnosa zuba.

Preporučuje se i splint, ali naravno ne kod mlečnih zuba.

dečak u zutoj majici pokazuje na svoj stitnik za zube
Štitinici za zube su učinkovito sredstvo za smanjenje daljeg oštećenja zuba uzrokovanog bruksizmom.

Zaključak

Bruksizam jeste nesvesna ali i veoma loša navika koju treba što pre rešiti.

Iako deluje bezazleno, škripanje zubima ima svojih negativnih efekata, kako na vaše zdravlje tako i na estetiku vašeg osmeha.

Pokušajte da radite na sebi, izbegavajte stresne situacije i probajte da zaustavite sebe ukoliko imate dnevni bruksizam.

Što se noći tiče, gde nemate kontrolu, probajte sa splintom.

Naravno, ne delujte sami na svoju ruku već se posavetujte sa stomatologom.

Nadamo se da smo vam dovoljno približili ovaj problem i da smo vam probudili svest da preduzmete sledeći korak u proveri i lečenju bruksizma, jer ipak sve počinje i zavisi od vas.

Ukoliko imate ovaj problem ili sumnjate na njega, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pregled. Naš tim će rado odgovoriti i pomoći vam da dođete do odgovora i rešenja.